rolex replica replica rolex fake rolex replica rolex watches hublot replica

Jelena Zagorac Vam preporučuje

Amos Oz

Moj Mihael


Roman Moj Mihael jednog od vodećih izraelskih intelektualaca Amosa Oza - koji je dva puta bio ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu - preko noći je postao bestseler, na iznenađenje izdavača, autora i malog broja njegovih prijatelja koji su pročitali rukopis.
Ovaj roman koji je pisac napisao još u mladosti, i to iz ugla jedne žene, može interesovati sve one koji se osećaju obmanuto, koji u svakodnevici vide samo banalnu jednoličnost i površnost, a čeznu za uzbuđenjima dalekih prostranstava - koja bi im podarila neograničenu moć. Sve one koji čitaju strpljivo i pažljivo može privući činjenica da se složeni i duboki čovekovi problemi mogu prikazati jednostavnim scenama, iznetim jednostavnim jezikom.
    Hana je devojka koja napušta studije hebrejske književnosti ubrzo pošto se udala za studenta geologije Mihaela Gonena i rodila sina Jaira, nastanivši se u siromašnom i sumornom delu Jerusalima, koji je za nju dalek grad. Grad u kome postoje prijatelji, postoje ljušture unutar ljuštura, a jezgro je zabranjeno. S obzirom na to, mlada Hana Gonen sve više postaje osoba koja rutinski, bezvoljno i umorno prolazi kroz svakodnevicu - plašeći se prolaženja, curenja vremena - dok budna ili u snu sanja dinamiku dalekih egzotičnih  krajeva. Prostranstava u kojima je  ona moćna princeza kojoj se klanjaju, ali i  kuju zaveru protiv nje i žele puteno da je iskoriste. Zato su joj snovi puni straha - ali i scena od kojih će kriknuti u zanosu užasa i čaroliji užasa i uzbuđenja. Sa druge strane, Mihael je ambiciozan univerzitetski profesor, a pri tome racionalan, odgovoran i brižan otac i suprug, sumoran i suzdržan, ćutljiv i pokoran. Zbog svega ovoga, Hani - kojoj je i sopstveni sin dalek, jer je preplašeni i agresivni dečak po karakteru bliži ocu - ipak ne preostaje ništa drugo nego da mužu kaže: Zbogom, Mihaele i nastavi da sanja....



“Jobb sikertelennek lenni az eredetiségben, mint sikeresnek az utánzásban.” (Herman Melville) / b2 /